Otac:
Nije vreme za promene,
samo se opusti,samo polako
Još uvek si mlad,to je tvoja greška
mnogo je toga što treba da znaš.
Nađi devojku,skrasi se,
ako želiš možeš se venčati.
Pogledaj me,star sam,ali srećan.
Jednom sam bio kao ti sada,i znam da nije lako
biti smiren kada pronađeš nešto što je krenulo.
Ali samo polako, razmisli dobro,
zašto, razmisli o svemu što imaš.
Za tebe će još uvek postojati sutra, ali tvoji snovi možda neće.
Sin:
Kako mogu da objasnim, kada radim on se ponovo okreće.
Uvek je isto, ista stara priča.
Od trenutka kada sam mogao da pričam naređeno mi je da slušam.
Sada postoji način i znam da moram otići.
Znam da moram otići.
Otac:
Nije vreme za promene,
samo se opusti,samo polako
Još uvek si mlad,to je tvoja greška
mnogo je toga što treba da znaš.
Nađi devojku,skrasi se,
ako želiš možeš se venčati.
Pogledaj me,star sam,ali srećan.
(Sin: Dalje dalje dalje, znam da moram
Odluči sam - ne)
Sin:
Sva vremena u kojima sam plakao, sve što sam iznutra znao
Teško je, ali je teže ignorisati.
Ako su oni bili u pravu, složio bih se,ali to su oni - oni mene ne znaju.
Sada postoji način i znam da moram da otići.
Znam da moram da ići.
(Otac: Ostani ostani ostani, zašto moraš ići i
sam odlučiti? )