Preko puta ulice,
u žurbi si pokušavajući
da uhvatiš taksi
Čujem te kako vičeš
ime meni poznate ulice
Da li tako žarko želiš da pobegneš
na dan kada smo raskinuli?
Vraćaš se kući i
ovo će biti poslednji put
da te vidim
Ja ću prvi otići;
moraću da te posmatram
kroz kišu koja klizi
niz vetrobran mog taksija
jer je ovo poslednja prilika koju imam
Gde da idem, gospodine?
Da li je ovo prvi put
da imaš uplakanog putnika?
Gde će ovaj put voditi
ako ovaj auto nastavi da se vozi po kiši?
Ispresavijani brisači
nervozno škripe
Da li je to znak da ne žele da se rastanemo
ili me samo grde
zato što sam se ponašao patetično?
Alkohol počinje da deluje
dok ravnodušno zurim u telefon
kojim sam dugo imao običaj
da je zovem;
i onda osećam kako me telo izdaje
Gde da idem, gospodine?
Uplakani putnik Vam je
sigurno velika smetnja
Da li ću je zaboraviti
ako ovaj auto nastavi da se vozi po kiši?
Ako izađem iz ovog taksija sada,
onda će to biti dug put kući
Ako trčim po kiši, onda niko neće moći da zna
da li plačem ili sam samo običan ludak