Far away [Serbian translation]

Прошли су сати од поноћи, али не марим превише

Пумпа за воду пулсира избацујући блато

Мачке уз рику кидају последњу хрпу меса и костију

А ја само буљим у празно трошећи време и шутирајући камење

Онда у ужасном кафеу, старац поче да прича

у тешкој агонији, претвара се да може да хода

Кроз дим прашњавог јутра слушам вику гаврана

што доносе из мог памћења те речи што научих добро

Далеко, далеко

Тако си далеко од мене, али ја ћу се једног дана вратити

Пре неког времена смо пловили преко великог модрог мора

Мислили смо да је нови свет храбрији, да ће нам боље бити

Сунце увек сија светлије на другој страни

Али срце и душу сам оставио код куће, починио самоубиство

Сећам се да су, кад смо се растали, знаци на небу били лоши

Марс и месец су се сударили, тако тужан нисам никад био

Обећао сам да ћу писати и да ћу се за тебе молити

Речи су пловиле у мојој глави по први пут од кад сам рекао

Далеко, далеко

Тако си далеко од мене, али ја ћу се једног дана вратити

А сад је много лакше, мисли су ми некуд одлутале

Не морам да мислим о томе како овај живот није поштен

Док свежи ветар дува, ја горим као искра

Последњи сам који чека да угледа дугу у мраку

Вечерас ћу бити мртав пијан као и сваког другог дана

И поћи ћу кући замишљајући свој незнани скривени пут

У најдубљем срцу ничега гутајући пите од кромпира

Чекам да пукнем макар, толико болестан и уморан од лажи

Далеко, далеко

Тако си далеко од мене, али ја ћу се једног дана вратити