Kada se osvrnem, dobro se sećam svega
Bilo je leto kada sam napunila osamnaest godina
Živeli smo u jednosobnoj, uništenoj straćari
Na periferiji Nju Orleansa
Nismo imali novca za hranu ni za stanarinu
Najblaže rečeno, bili smo pod pritiskom
Onda je mama potrošila poslednji peni koji smo imali
Da bi mi kupila haljinu za ples
Mama mi je oprala, očešljala i uvila kosu
Našminkala mi oči i usne
Zatim sam uskočila u svečanu satensku haljinu
Koja je imala precizan rez do kuka
Bila je oivičena crvenim somotom i dobro mi je stajala
Naspram ogledala
Stajala je žena tamo gde je jednom stajalo dete koje odrasta
Rekla je: "Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti.
Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti."
Mama je utapkala malo parfema na moj vrat i zatim me poljubila u obraz
A ja sam videla kako joj se suze gomilaju u zabrinutim očima punim problema dok je počinjala da priča
Pogledala je po jadnom ćumezu
A onda je pogledala u mene i hrapavo uzdahnula
Rekla je: "Tvoj otac je pobegao a ja sam stvarno bolesna i beba će umreti od gladi"
Dala mi je medaljon u obliku srca na kome je pisalo
"Budi verna onome što jesi"
Drhtala sam gledajući kako bubašvaba puzi preko
vrha moje cipele sa štiklom
Zvučalo je kao da neko drugi govori,
pitajući "Mama, šta da radim?"
Rekla je: "Samo budi fina prema gospodi, Fensi, i oni če biti fini prema tebi"
Rekla je: "Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti.
Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti.
Bože, oprosti mi za ovo što činim,
Ali ako želiš dalje od ovoga, pa, na tebi je
Nemoj me izneveriti,
Sada će te mama preseliti u bolji deo grada"
I to je bio poslednji put da sam videla svoju mamu
Te noći kada sam napustila tu rasklimanu baraku
Socijalna pomoć je došla i uzela bebu
Mama je umrla a ja se nisam vraćala
Ali kolo sreće je počelo da se okreće
A za mene nije bilo izlaza
I nije prošlo mnogo vremena dok nisam saznala tačno
o čemu je mama pričala
Znala sam šta moram da uradim i svečano sam obećala sebi
da ću jednog dana biti dama
Iako nisam znala kada, ni kako
Ali nisam videla sebe kako ostatak svog života
provodim s glavom spuštenom od sramote
Znate, možda sam rođena kao obično belo
đubre
Ali ipak, Fensi je moje ime
Rekla je: "Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti"
Rekla je: "Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti"
Ubrzo nakon toga, dobronamerni čovek me je sklonio sa ulica
I nedelju dana kasnije sipala sam mu čaj u petosobnom hotelskom apartmanu
Šarmirala sam kralja, kongresmena, odgovarajućeg aristokratu
A onda sam sebi uzela jednu palatu u Džordžiji i elegantan veliki stan u Njujorku
I nisam loše prošla
Na ovom svetu postoji mnogo licemera koji sebi daju za pravo
da me zovu lošom
Zameraju mami što me je dala
Bez obzira na to koliko malo smo imali
Ali, iako nisam ni o čemu morala da brinem gotovo petnaest godina
Ja još uvek čujem očaj u glasu moje majke, zvoni mi u ušima
"Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti.
Evo tvoje šanse, Fensi, nemoj me izneveriti.
Bože, oprosti mi za ovo što činim,
Ali ako želiš dalje od ovoga, pa, na tebi je
Nemoj me izneveriti,
Sada će te mama preseliti u bolji deo grada"
Pa, izgleda da je uspela