Cetiri ujutru je, kraj je decembra,
Pisem ti samo da vidim jesi li bolje.
Njujork je hladan, ali sviđa mi se tu gde zivim,
U ulici Klinton muzika se cuje celo vece.
Cujem da gradiš malu kucu daleko u pustinji,
Sada nemas za sta da zivis,
nadam se da cuvas bar neke uspomene.
Da, Dzejn je dosla sa pramenom tvoje kose,
rekla je da si joj ga ti dao
te noći kad si hteo da priznas sve.
Jesi li ikad priznao sve?
Poslednji put kad sam te video izgledao si mnogo starije,
tvoj cuveni plavi mantil bio je poderan na ramenu.
Isao si na stanicu da docejujes vozove,
a vracao si se kuci bez svoje Lili Marlen.
A moju zenu si tretirao kao pahulju svog zivota,
a kada se vratila, vise nije bila nicija zena.
I lepo te vidim, sa ruzom u zubima,
jos jedan mrsavi ciganski lopov.
Vidim Dzejn se probudila...
Salje ti pozdrave.
I sta jos da ti kazem, moj brate, moj ubico,
sta bih ti mogao uopste recii?
Valjda to da mi nedostajes,
pretpostavljam da ti oprastam,
i da mi je drago sto si mi stajao na putu.
Ako ikada dodjes ovde, zbog Dzejn ili zbog mene,
Tvoj neprijatelj spava, a njegova zena je slobodna.
Da, i hvala ti sto si uklonio brigu iz njenih ociju,
ja sam mislio da je tu zauvek, pa se zato nisam ni trudio.
Da, Dzejn je dosla sa pramenom tvoje kose,
rekla je da si joj ga ti dao
te noći kad si hteo da priznas sve.
Jesi li ikad priznao sve?
Srdacno, L. Koen