فل الحكى [Fal El-Haki] [Serbian translation]

Pada kisa secanja a svaki kap je jedna suza

posle tebe zivota nema,

zivot nema sjaj.

Zaklela sam se da prolece nece stici

i da ce ovaj tuzan Septembar trajati zauvek…

ko ce da me cuva posle tebe, ljubavi?

Zivote moj, zima me je probudila,

oci mi otvorila uz plac,

Uz tisinu, probudila moju ceznju.

Pokusavala sam da nesto izgovorim ali nisam mogla…

Mozda… mozda sa tobom su nestale i reci.

Ova vatra me podseca na svega sta je bilo

Kako sam obe ruke opekla

samo da bi me zagrlio on.

Zbog cega je jos uvek ova zima?

I zasto su svi oni koji volimo nestali?

Zasto ne postoje osim

u knjigu nerodjenih…

Zivote moj, zima me je probudila,

oci mi otvorila uz plac,

Uz tisinu, probudila moju ceznju.

Pokusavala sam da nesto izgovorim ali nisam mogla…

Mozda… mozda sa tobom su nestale i reci.

Roletne su se spustile...

pokusavale su da te zaborave k’o i ja.

O, vrata moja, iza tebe njega nema…

dakle mozes ostati vecno zatvorena.

Ovo nije prva zima gde je tvoje odsustvo

izazvalo moje suze.

Tako mi je svaka zima sada … ubija me za tren.

Zivote moj, zima me je probudila,

oci mi otvorila uz plac,

Uz tisinu, probudila moju ceznju.

Pokusavala sam da nesto izgovorim ali nisam mogla…

Mozda… mozda sa tobom su nestale i reci.