Grob naše mladosti je ispred nas,
a život postade teret.
Koračamo u krugovima potisnutog očaja,
čekajući sunce
i prevrćući kamenje ne bi li smo pronašli dokaz.
Ali on se krije u dubinama naših srca.
Napisani dekret našega gubitka,
a mi ne nosismo veru u krst.
I hladne godine dolaze
žrtvama čežnje.
Napolje kroz vrata gladovanja,
i u kišama prokletstva
gde gorki vetrovi pevaju
žrtvama čežnje.
Nastavismo put kroz bedu
sa urođenom potrebom za gospodarenjem i posedovanjem.
To iznutra rađa gnev,
a mi to kontrolisati ne možemo.
Krv rastanka u našim tragovima
kaplje iz naših sudova što se prazne.
Tvoja ruka se ispružila da uzme moju,
ali hvataš led koji se topi.
Spavam na kiši,
ponovo dete,
a duh u mojoj glavi
mi je oprostio.
Sa mene podigao svoju kletvu.