Dobra vremena, besane noći,
Doživeli sve, sve ono najbolje,
Mislili smo da će biti večno.
Držali smo se zajedno kroz teška vremena,
Spremni smo bili na svaku borbu,
I mislili smo, to je zauvek tako.
Ali kada odeš,
Ostaje nešto ovde,
Neuništivo, u meni,
Zaključavam to u srcu svom
Zauvek!
Sada si daleko, zavesa je pala,
I šetam sam kroz naš svet,
Sad mi je jasno, ništa ne traje doveka,
Ali gledam unapred, nikada u nazad,
Držim svoj stav, nosim sećanje sa sobom,
Jer znam da ono ostaje zauvek.
Jer znam da to ostaje zauvek.
Ali kada odeš,
Ostaje nešto ovde,
Neuništivo, u meni,
Zaključavam to u srcu svom
Zauvek!
Čak i kad si odsutna
Kraj mene si,
Mislim na tebe kao da si uvek ovde,
Sećanje na tebe ostaje...
Zauvek!
Neuništiv do kraja vremena,
Šaljem pozdrav beskonačnosti!
*(dein Erinnerung bleibt fur immer)*
Sećanje na tebe večno ostaje...