U doba moga ispovedanja,
u času moje najdublje potrebe
Kad lokva suza ispod mojih nogu
poplavi svako novorođeno seme
Umirući glas dopire iz mene nekuda
Mučeći se u opasnosti
i očajnom moralu
Nemam sklonost
Da se osvrćem na bilo koju grešku
Poput Kaina, posmatram ovaj lanac događaja koje moram prekinuti
U besu trenutka mogu da vidim ruku gospodara
U svakom listu koji podrhtava,
U svakom zrnu peska
Cveće zadovoljenja i korov prošlosti
Poput kriminalaca, su gušili dah savesti i dobre volje
Sunce je tuklo dole na stepenice vremena,da osvetli put
Da ublaži bol dokolice
i sećanje na propadanje
Pogledam u vrata ljutitog plamena iskušenja
I svaki put kad prođem tim putem
Uvek čujem svoje ime
Zatim dalje u svom putovanju shvatim
Da je svaka dlaka na broju
Kao svako zrno peska
Prešao sam od rita do bogatstva u noći tuge
U nasilju letnjeg sna,
U hladnoći zimskog svetla
U gorkom plesu usamljenosti,bledeći u svemiru
U razbijenom ogledalu nevinosti
Na svakom zaboravljenom licu
Čujem prastare korake poput kretanja mora
Ponekad se okrenem, tamo je neko,
drugi put sam samo ja
U neizvesnosti sam šta je stvarnost ljudska
Baš kao vrabac koji pada,
Kao svako zrno peska