Evening Falls... [Serbian translation]

Кад вече пада и дан бледи,

из мене дозива – је ли могуће да сањам?

На трен одлутам, а онда ме обузме потпуно.

Близу куће – не могу да кажем.

Близу куће – а тако далеко.

Док улазим у собу преда мном је сенка

из другог света, где нико не иде.

Носи ме мојима, тамо где могу да пређем...

Близу куће – не могу да кажем.

Близу куће – а тако далеко.

Вечито тражим, никад нисам у праву,

изгубљена у океанима ноћи.

Вечито се надам да ћу наћи сећања,

која сам оставила иза себе.

Иако одлазим, хоћу ли и даље веровати

да је овог пута стварно

– јесам ли изгубљена у том осећању?

Као дете пролазим, никад не знам разлог.

Код куће сам – знам пут.

Код куће сам – а тако далеко.

(превео Гаврило Дошен)