Тражио сам те под влажном земљом
Тражио сам те на ноћном небу
Тражио сам те под трновим жбуном
Тражио сам те у старом граду
И тражећи те, изгубих себе
изгубих себе, временом
Изгубио сам себе под влажном земљом
Изгубио сам себе на ноћном небу
Изгубио сам себе под трновим жбуном
Изгубио сам себе у старом граду
И изгубивши себе, себе пронађох
Пронађох себе, временом
Када си изашла из тог возила
И увукла ми се у срце
То је била нека врста смрти
нека врста смрти
смрти времена
И утекох из старог града
утекох из трновог жбуна
утекох са ноћног неба
утекох из влажне земље
и прођох кроз ходник
и нађох те како седиш за кухињским столом
и осмехујеш се
тим осмехом
осмехујеш се
тим осмехом
осмехујеш се
тим осмехом
што се појави у правом тренутку