Imao je puno toga da kaže.
Imao je puno ničega da kaže.
Nedostajaće nam.
Zaista će nam nedostajati.
Da, zbogom.
Želimo ti sve najbolje
Kazao si kako te nije strah da umreš
Da, zbogom
Ne plači.
Niti budi tužan odveć
Ne vide svi mučenici Boga
Ali si ti barem probao
Stojeći nad gomilom
Imao je glas snažan i prodoran
Nedostajaće nam
Nedostajaće nam
Priča u prazno i upire prst
U sve osim u svoje srce
Nedostajaće nam
Nedostajaće nam
Zaista će nam nedostajati
Da, nema načina da se prisetim
Šta si mi to rekao
Kao da me je i briga uopšte
Ali je bilo tako glasno
Zaista si umeo da vičeš
Da se zauzmeš i za najmanju stvar
Tako glasno
Da, stojeći nad gomilom
Imao je glas snažan i prodoran i
ja sam progutao njegovu priču jer sam
Željan da se poistovetim sa nekim iznad zemlje
Nekim ko se čini da oseća isto
Nekim ko je spreman da povede
I nekim ko je spreman da umre za mene.
Hoćeš li? Hoćeš li sada?
Hoćeš li umreti za mene?
Nemoj da me jebeno lažeš!
Nemoj da prekoračuješ granicu
Nemoj da prekoračuješ granicu
Nemoj da prekoračuješ granicu
Nemoj da me jebeno lažeš!
Čitavo si vreme tvrdio da bi umro za mene.
I čemu se onda čudiš dok slušaš svoj sopstveni pomen?
Imao je puno toga da kaže.
Imao je puno ničega da kaže.
Siđi dole.
Siđi sa svog jebenog krsta.
Treba nam jebeni prostor za drugog ludog mučenika.
Da bi se uzdigao moraš umreti.
Moraš biti stavljen na krst.
Za naše grehe i naše laži.
Zbogom...