Хладно, хладно и влажно.
Не разумем, чта се у нама охладило...
Само спавај, мој сну и заспи, моја туго,
И нека се осуши суза.
Ја ћу живети, поново ћу живети.
Опадање лишћа је био за нас само моменат,
Киша и град корепетиција,
Као музика.
Али, завршава се зима,
И да се врати не може
Чак на трен, на најкраћи трен.
То није сан, то није бесмисао,
То је одговор, хиљадити пут говорим "не".
Само не плачи, срце моје.
Ми нисмо заједно, пусти птицу кроз прозор.
Ми нисмо заједно.
На крају нежности и среће,
На крају безумља и страсти,
На крају љубави,
Неко пише наш роман,
Као бескрајни океан,
Само вода, али у њему нема воде.