Опет сам се у крају изгубио у неком од дворишта.
Опет ме зовеш да видиш да ли сам жив и здрав.
Међу оним момцима, ћифтама и кримосима, колима, пајканима.
Обећао сам да ћу престати да дувам и пијем, јер то је љубав.
Руке упетаљане, руке су попут чворова, катанац на руке.
Руке у пепелу, усне о твоје усне, очи у плафон.
Поново сам на вратима, руке су одвојене, извини што једва стојим на ногама.
Поново сам обећао све што сам могао, јер то је љубав.
Рефрен:
Још једна тамна ноћ, сваки твој уздах,
И сваки твој издах вичу једно те исто.
Још једно хладно јутро – руке без речи
Вичу једно те исто – то је љубав.
Опет у телефону тражиш поруке од курви док ја спавам.
Опет их налазиш, будиш ме и дереш се, сви живци су ми покидани.
Међу фотељама, столовима и полицама (са којих је бачено) посуђе на под, ја те хватам.
Поново ми све опрашташ, руке кажу – волим те.
Ја опет из авиона у авион, у возове.
Ти се опет возаш 5 сати, и не умориш се.
Ја са пута у кућу, ти исто ту, све је у познатим бојама.
Опет ћеш рећи, не издржавши – волим те.
Рефрен:
Још једна тамна ноћ, сваки твој уздах,
И сваки твој издах вичу једно те исто.
Још једно хладно јутро – руке без речи
Вичу једно те исто – то је љубав.
Опет сам се у крају изгубио у неком од дворишта.
Опет ме зовеш да видиш да ли сам жив и здрав.
Међу оним момцима, ћифтама и кримосима, колима, пајканима.
Обећао сам да ћу престати да дувам и пијем, јер то је љубав.