Et pourtant [Serbian translation]

Jednog lepog jutra,

Znam da ću se probuditi

Drugačije

Nego svih drugih dana

I moje srce će se osloboditi, konačno, naše ljubavi

I ipak..i ipak..

Bez kajanja, bez žaljenja, otići ću

Daleko ispred sebe

Bez nade da ću se vratiti

Daleko od očiju,

Daleko od srca,

Zaboraviću za sva vremena

I tvoje telo,

I tvoje ruke,

I tvoj glas,

Moja ljubavi.

[Refren:]

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak..

Bez ijedne suze, bez ijednog vapaja, pokidaću lance

Koji mi razdiru kožu

Oslobodiće me tebe

Daće mi malo mira

I ipak..i ipak..

Krenuću

Putem drugih nebesa,

Drugih zemalja

Zaboravljajući tvoju okrutnu zimu

Ruke pune ljubavi,

Ponudiću sreći

I dane,

I noći,

I život,

Mog srca...

[Refren:]

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak..

Biće potrebno da ponovo pronađem sopstveni razum

Svoju nesmotrenost, svoje elane radosti

Da odem zauvek da pobegnem od tebe

I ipak..i ipak..

U nekom drugom naručju, kada budem zaboravio tvoje ime

Kada ponovo budem mogao da razmišljam o budućnosti

Ti ćeš za mene postati

Samo daleka uspomena

Kada se moja tuga,

I moj strah,

I moje suze,

Budu završile.

[Refren:]

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak,

Ipak, volim samo tebe

I ipak..