Бираш ме, питаш ме, одлазиш
и не пишеш, такође ми не говориш збогом
остајем да чекам од тебе неко обавештење
сами ја и сат,
телефон је занемио
и све песме ми звуче исто,
моје очи су потамнеле
и у мом срцу само остаје овај амбис.
Овај пут не желим да се пробудим
да морам да замишљам оно шта радиш
овај пут ћу знати да одглумим
иако ме то кошта више од онога што осећам изнутра.
Сада бих радије да те не видим ни у сновима,
да те не зовем, да не мислим на тебе
и тражим угао који ће бити само мој,
уточиште које неће причати о теби,
али си тако ушао у моју кожу
да свака од мојих пора одражава твоје биће
и то је да сам данас управо сазнала да никада нећу бити слободна,
ако не могу да те имам.
Овај пут не желим да се пробудим
да морам да замишљам оно шта радиш
овај пут ћу знати да одглумим
иако ме то кошта више од онога што осећам изнутра.