Era [Serbian translation]

Bila je kao jutranje sunce

Beli mesec u samoći

Zabranjena među jabukama

Zna da je unutar

Mojih snova, moj prvi greh

Koji mi osuđuje i spašava

Bila je jutarnja kiša topla

Kao peć, bila je divlja kao

Pantera i mekana poput pamuka

Uvek je bila proleće

Otišla je, otišla je odakle

Bejaše došla i nije se vratila

I ostavila me je sa dve šoljice kafe

I papirom na kome piše zbogom

I slikom iz novčanika

I dušom prepunom bola

Uvek se budim

Noću ne mogu da spavam

Moja duša ostaje budna

I budan sanjam

Sećanja koja žele da izađu

Memorija mi je puna

Bila je to crna noć zatvorenica

Staklenog zatvora i još uvek pitam

Ali niko ne zna gde je

Niko nema odgovor

Bila je jutarnja kiša topla

Kao peć, bila je divlja kao

Pantera i mekana poput pamuka

Uvek je bila proleće

Otišla je, otišla je odakle

Bejaše došla i nije se vratila

I ostavila me je sa dve šoljice kafe

I papirom na kome piše zbogom

I slikom iz novčanika

I dušom prepunom bola

Otišla je, otišla je odakle

Bejaše došla i nije se vratila

I ostavila me je sa dve šoljice kafe

I papirom na kome piše zbogom

I slikom iz novčanika

I dušom prepunom bola

Duša prepuna bola