Osetiti da li možeš, videti il’ čuti, bar
Ne možeš li, potpuno nebitna je stvar
Prebrzo se svrši, pa shvatiti nećeš nikad
K’o po staklu kada hodaš, bolje ti je nego ikad
To je tako kul, tako dobro, kao droga
To je tako super, al’ začas ostaneš bez toga
Dodirnuti, pomirisat’ i okusiti to mogu
Potpuno je svejedno, obara me s nogu
Krvari i plače, po podu to se valja
Legneš onda dole i ti i i sa time nastavljaš
Moraš to da deliš i da se osmeliš
Zatim to skineš i na kraju okineš
To je živo, to se plaši, to je laž, to je greh
Magija i tragedija, pobeda i peh
Mračno je i vlažno je, zbog tog boli glava
Ponekad je posle tužno i sramota prava
Želiš to celo ali ti se ne da
Na licu je tvom, ali ti se ne skida
Šta je to?
Pa to je to