Danas sam ustala
na levu nogu, znam
neobučena sam
kako ti se sviđalo,
odjednom me grliš,
nazad u krevet.
Budim se ponovo,
boli tamo gde nisi,
koga lažem?
Prateći tvoj trag,
raspadam se,
a udaljila sam te od sebe.
I rekla sam ti
da me ne zoveš,
da me ne tražiš,
da više nema ničega
i ne znam zbog čega?
I ovde sam
sa hrabrošću da ti tražim oproštaj,
gazeći moj ponos
i sve što jesam,
drhtim na tvojim vratima
plačući i zadovoljna.
Zato što
ovde sam sa hrabrošću da
ti tražim oproštaj,
tako osetljiva
na tvoju reakciju
volela bih da želiš, a šta ako ponesem cvet?
Ovde sam
vežbam ponovo
kako da ti tražim oproštaj.
Nikada nisam mislila
da te mogu izgubiti
toliko se volimo,
zašto me slušaš?
želela sam obrnuto...
ali sam žena...
I rekla sam ti
da me ne zoveš,
da me ne tražiš,
da više nema ničega
i ne znam zbog čega?
I ovde sam
sa hrabrošću da ti tražim oproštaj,
gazeći moj ponos
i sve što jesam,
drhtim na tvojim vratima
plačući i zadovoljna.
Zato što
ovde sam sa hrabrošću da
ti tražim oproštaj,
tako osetljiva
na tvoju reakciju
volela bih da želiš, a šta ako ponesem cvet?
Ovde sam
vežbam ponovo
kako da ti tražim oproštaj.
Zovem te i javljaš mi se
i ćutim,
i pišem ti poruke
koje nikada ne pošaljem,
i prolazim tvojom ulicom
u slučaju da izađeš,
umorna sam više da budem takva...
kukavica...
I ovde sam
sa hrabrošću da ti tražim oproštaj,
gazeći moj ponos
i sve što jesam,
drhtim na tvojim vratima
plačući i zadovoljna.
Zato što
ovde sam sa hrabrošću da
ti tražim oproštaj,
tako osetljiva
na tvoju reakciju
volela bih da želiš.