Речи су као насиље,
ломе тишину,
упадају
у мој мали свет.
Боле ме,
пробадају право кроз мене,
зар не схваташ,
девојчице моја?
Све што сам икада желео,
све што ми је икада требало,
овде је, у мом наручју.
Речи су сасвим непотребне,
могу само да нашкоде.
Заклетве се дају
да би се прекршиле,
осећања су јака,
речи су тривијалне,
задовољства остају,
исто као и бол.
Речи су бесмислене
и лако се заборављају.
Све што сам икада желео,
све што ми је икада требало,
овде је, у мом наручју.
Речи су сасвим непотребне,
могу само да нашкоде.
(написао Мартин Гор, превео Гаврило Дошен)