Ако ме гледаш тако, показујеш много више
Него обично вратићу се или ме нећеш чекати,
Да већ ћу размислити о томе.
Ако кажеш да одлазиш, затвори добро при изласку,
Не гледај уназад, остави своје место овде,
Јер ће га неко заузети.
И ако би ваздух однео овај бол
Који осећам када мислим да одлазиш,
Унутрашњост мог јадног срца не би више болела.
Ако облаци од ове мрачне ситуације
Се повуку и престану да сметају,
Одавде обоје би видели сунце
Све би се могло променити.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Ако те чујем да се смејеш, није ми потребно више
То је оно што сам сањала, све до вечности
Волећу те.
Дођи и загрли ме, немој ме остављати да чекам
Јер време које изгубимо неће се вратити
И желим да те осетим.
Ако облаци од ове мрачне ситуације
Се повуку и престану да сметају
Одавде обоје би видели сунце
Све би се могло променити.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Имам у грудима окован твој одсутни поглед
Шта ти је потребно, да постанем храбра?
Дај ми чврсто руку, стисни и не пуштај је,
Данас ћемо скочити у море, против струје.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Толико пута смо сањали
Да нас је месец гледао док си ме љубио
И сада када га имамо у рукама,
Не дозволимо да побегне, побегне.
Заљуби ме,
Научи ме да летим...
Сада ме љуби,
Хајде да престанимо да причамо...
Заљуби ме,
Научи ме да летим...
Сада ме љуби,
Хајде да престанимо да причамо...