Празно срце, празне гране
колико ме боли зимска киша...
празне очи, угашена светла
поново си оживео/оживела1 пред мојим очима..
Јуче сам пао у стара мора2
у хладна јутра и излете
пао сам јуче у сенке свог ума
а ти си ми махала и говорила ми да не плачем
Пошаљи ми барем писмо
да ми кажеш да ти је стало
да ми кажеш да ти недостајем
и да ме требаш (х2)
Све је уреду па чак и више од тога
да се не смрзнеш, добро се покриј
и кад поново будеш усамљена
дозови ме да те загрлим
Јуче сам пао у стара мора2
у хладна јутра и излете
пао сам јуче у сенке свог ума
а ти си ми махала и говорила ми да не плачем
Пошаљи ми барем писмо
да ми кажеш да ти је стало
да ми кажеш да ти недостајем
и да ме требаш (х2)
1. грчки аорист не познаје категорију граматичког рода, овисно о извођачу могућ је мушки или женски род, ова опаска се односи на целу песму2. a. b. стара сећања