Пре него што сам те упознала свет је био раван
иако сте о томе расправљали, господине Галилеј
И уморила сам се од љубљења жаба узалуд
Али, плавог принца
Никада не пронађох
И тако си дошао ти
Враћајући ми веру
Без песама и цвећа
Са манама са грешкама
Али на ногама
и осећам
Нешто у теби нешто између нас двоје
што ме чини да инсистирам
Када погледам у твоје зенице знам да
Бог није престао да постоји
и осећам
Нешто у теби нешто између нас двоје
што ме чини да инсистирам
Када погледам у твоје зенице
знам да Бог није престао да постоји
Ти га чиниш живим
Ти га чиниш живим
Живот је збирка успомена
Али, никога као тебе
Не сећам се тако добро
од округлости коју имају твоје усне
до мириса твоје косе
до боје твоје коже
Не мисли да ћеш отићи и да ја ћу одустати
Ти си најбоља ствар која ми се десила
између световног и светог
И још више