Reci mi, ako ti odlazis,
kome cu pricati svoje stvari.
Postoje reci koje se suse u mom ranjenom srcu,
emigrant mog tela,
emigrant kuce.
Postoje stihovi koji sa suzama se brisu iz mojih pesma,
sada tvoje slike me ne gledaju kad prolazim
brbljajuci skriveno u mojoj sobi.
Ti si izbeglica skrivena medju mojim nocima,
zbunjena ljubavnica moje ljubavi.
Reci mi, ako ti odlazis,
sa kime cu podeliti moje dodire?
Koga cu cekati nocu na mom balkonu?
Postoje reci koje se rugaju na rastanku.
Jutro u tisini na jedonoj ulici,
primetio sam zagrljaje koje sam izgubio,
toliko strasnih poljubaca koje si trazila.
Ti si izbeglica skrivena medju mojim nocima,
zbunjena ljubavnica moje ljubavi.
Zeleo bih da uronim u tvoj akvarijum
i sa mojim poljupcima da ti dam vazduh sa usana
i zeleo bih da ti poklonim prolece u mojim rukama,
sa mojim dodirima da te pokrivam nocu
i da spavam celu noc pored tebe.
Zasto si otisla od mene? Zasto?
Reci mi, ako ti odlazis,
sa kime cu podeliti moje dodire
i sve one zagrljaje koji su bili za oboje,
ako odes ostajem u tami, devojko mog zivota.
Jutro u tisini na jedonoj ulici,
primetio sam zagrljaje koje sam izgubio,
toliko strasnih poljubaca koje si trazila.
Ti si izbeglica skrivena medju mojim nocima,
zbunjena ljubavnica moje ljubavi.
Zeleo bih da uronim u tvoj akvarijum
i sa mojim poljupcima da ti dam vazduh sa usana
i zeleo bih da ti poklonim prolece u mojim rukama,
sa mojim dodirima da te pokrivam nocu
i da spavam celu noc pored tebe.
Zasto si otisla od mene? Zasto?
Zeleo bih da uronim u tvoj akvarijum
i sa mojim poljupcima da ti dam vazduh sa usana
i zeleo bih da ti poklonim prolece u mojim rukama,
sa mojim dodirima da te pokrivam nocu
i da spavam celu noc pored tebe.
Zasto si otisla od mene? Zasto?
Reci mi sta se gubi kada ne ostaje nista?