Ispred moje kuce,
svaki dan prolazis ti,
sa tvojim psom, sa tvojom kupovinom,
sa tvojom majicom plavom.
Trcis brzo na ulaz,
zoves isti lift,
pitam te: ''Zdravo, kako si?''
Reci mi gde ides
tako sarmantan,
mozda ces me prevariti
sa strascu i laticama
ruza nemilosrdno,
ali nije bitno,
jer zelim tebe,
koji si tamo
iza susednih vrata,
iza susednih vrata.
Iznenadjujem cak i sebe
i ako sam zadovoljna, to je samo
zbog slucajnosti.
Skriveno gledam ka tebi,
detelinu sa tvojih usta
zelim za sebe.
Trazila sam te svuda,
a bio si ovde.
Reci mi gde ides
tako sarmantan,
da ces mi prerusiti
stvarnost bajkama,
savrsen saucesnik
i jos uvek ne znas
da ces me jednog dana voleti,
cekaces me,
znam da ces biti
iza susednih vrata,
iza susednih vrata.
I tvoja jedina mana
je sto se ne budis pored mene.
I reci mi gde ides
tako sarmantan,
da ces me zavesti
sa strascu i laticama
ruza od stakla.
Izopacena naivnost,
znam da ces biti moj,
trazices me,
pronaci ces me
iza susednih vrata,
gde sam te pronasla.
Gde ides ti
iza susednih vrata?
Pitam se da li ti postojis.