Možda je dosta disanja, samo disati polako
Vratiti svaki otkucaj srca u meni
i nemaš osećaj da sada nisi tu,
Gde si sada? Zbog čega ja ne mogu još uvek da se naviknem
na to da je decembar već došao, nisi ovde, ja ću te čekati do kraja
Ipak ne, danas nema vremena da ti objašnjavam
i da me pitaš da li sam se dovoljno volela
ja sam ovde i želim sada da pričam sa tobom, sada.
Jer se lome u mojim zubima,
važne stvari,
te reči koje nikada nećeš čuti
i utapam ih u kukanje terajući ih da izađu
sve su za tebe, jedna po jedna ovde.
Osećaš ih... već ljube i postaviće se između nas dvoje,
Da, nedostaješ mi ti, ne mogu da ih ponovim, ne mogu da ih izgovorim
Ipak ne, pada kiša sećanja
na te dane kada smo trčali po vetru
želim da sanjam da mogu sada da pričam sa tobom, sada.
Ipak ne, danas ne, ima vremena da ti objasnim
Takođe sam već imala hiljadu stvari da ti kažem
i ispred mene, hiljadu stvari koje me vuku ka tebi.
Možda je dosta disanja,
samo disati polako.
Sada je kasno, danas ipak ne.