Empty Gold [Serbian translation]

Ja, ja moram priznati

Koliko jako sam se trudila da dišem

Kroz stabla samoće.

Ti, ti moraš priznati

Koliko jako trebaš videti

Kroz srce koje tuče iz moje grudi.

Osećamo se kao da smo padali

Kao ovo jesenje lišće.

Ali bebo ne daj Zimi da dođe,

Ne dozvoli da se naša srca zalede.

Ako jutarnje svetlo ne krade našu dušu,

Mi ćemo otići od praznog zlata.

Tamno kao ponoćno sunce,

Dim crn kao uglalj

Ulazi u naša krhka pluća.

Jer kada naši demoni dođu,

Plešući u seni,

U igri u kojoj se ne može pobediti.

Osećamo se kao da smo padali

Kao ovo jesenje lišće.

Ali bebo ne daj Zimi da dođe,

Ne dozvoli da se naša srca zalede.

Ako jutarnje svetlo ne krade našu dušu,

Mi ćemo otići od praznog zlata.

Ako jutarnje svetlo ne krade našu dušu,

Mi ćemo otići od praznog zlata.

Mi smo gubitnici u ovom svetu sami

Ja sam vernik, dobila sam groznicu koja juri kroz moje kosti.

Mi smo ulične mačke i oni mogu baciti svoje duše

Oni mogu zakočiti naša srca, oni neće uzeti naše duše.

Mi smo gubitnici u ovom svetu sami

Ja sam vernik, dobila sam groznicu koja juri kroz moje kosti.

Mi smo ulične mačke i oni mogu baciti svoje duše

Oni mogu zakočiti naša srca, oni neće uzeti naše duše.

Ako jutarnje svetlo ne krade našu dušu,

Mi ćemo otići od praznog zlata.

Ako jutarnje svetlo ne krade našu dušu,

Mi ćemo otići od praznog zlata.

Mi ćemo otići od praznog zlata.