Empire Of The Clouds [Serbian translation]

Da zajašu oluju, do carstva oblaka

Da zajašu oluju, ukrcali su se na svog srebrnog duha

Da zajašu oluju, do svog carstva nebeskog

Da zajašu oluju, i dođavola sve, zaborav

Plemići i velikodostojnici, viski i cigare

Siva div-damo nebesa, drži ih u svojim rukama

Smejali su se šansi jedan u milion da obori brod Njegovog veličanstva

"U Indiju", kažu, "čarobni ćilimu leti", oktobarski sudnji dan

Izmaglica je u drveću, kamen se rosom znoji

Jutarnja zora, crvena potom plava

Zastava na jarbolu, čekaju naredbu

Cepelin njegovog veličanstva, R101

Ona je najveće plovilo koje je čovek sagradio, džin nebesa

Za sve vas nevernike, Titanik staje unutra

Kao žica na violini zategnuta njena platnena koža, srebrna sija na suncu

Nikad testirana u oluji koja će je tek tući

Oluja koja će tek doći

U rastućem sumraku, oluja se diže na zapadu

Kormilar se zagledao u olujno staklo

Moramo sad ići, moramo okušati svoju sreću

Moramo sad ići, zbog političara ne sme kasniti

Posada vazduhoplova budna 30 sati radi punom parom

Ali brod im je u krvi, svaka žila svaki pedalj

Nikad nije letela punom brzinom, test nikad urađen

Njen krhki spoljni zastor, Ahilova peta će joj postati

Ahilova peta tek postati

Moreplovci neba, prekaljeni soj

Odani kralju i veri u vazduhoplovstvo

Tutnjanje motora, zvuk telegrafa

Otpustite užad koja nas vezuju za tle

Kormilar reče: "Gospodine, preteška je, nikad neće izdržati ovaj let."

Kapetan reče: "proklet bio teret! Krećemo večeras."

Masa s zemlje kliktaše u čudu kako se odvojila.od jarbola

Krštava ih njena voda sa terta spreda i pozadi

Sada klizi u našu prošlost...

Boriš se sa vetrom dok te kotrlja

Osećaš dizel motore kako te guraju

Gledaš kanal pod sobom

Niže i niže, dublje u noć

Svetla prolaze pod tobom

Severna Francuska usnula u svojim krevetima

Oluja besni oko tebe

Jedan prema milion, to je rekao

Kosač stoji kraj nje

Kosom svojom seče do kosti

Paniče da donesu odluku

Iskusna posada, usnula u svojim grobovima

Zastor joj je pocepan i davi se

Kiša plavi trup

Krvari na smrt i pada

Helijum curi

"Spustili smo se, momci!", neko viknu, pramac pada s neba

Tri hiljade konja utinhu kako je brod krenuo da umire

Baklje koje joj pokazuju put se na kraju upališe

Carstvo oblaka, samo pepeo u našoj prošlosti

Samo pepeo na posletku

Ovde im leže snovi dok ja na suncu stojim

Na zemlji gde su gradili i gde su ih motori nosili

Do meseca, do zvezda, šta smo sad učinili?

O sanjari možda umiru ali sni im još žive

Sni im još žive

Sni im još žive

Sada senka na brdu, anđeo istoka

Carstvo oblaka može da počiva u miru

I u porti seoske crkve leži glava jarbola

Osam i četrdeset duša koje su došle da umru u Francuskoj