Samoća, jedina koja dolazi
Kada svi odlaze
Jedina sa kojom mogu da plačem
Koja mi ništa ne prebacuje
Dozvoljava mi da olakšam dušu
Samoćo, znam da sam se na neko vreme
Bila udaljila od tebe
I prekršila obećanje da ne bih bila nesrećna
I sada ovde plačem
Jer ga silno volim
Idi, traži ga, nađi
I otmi ga od sveta
Povedi ga za ruku i zatvori se u njegovoj sobi
Podigni ga, spusti, voli ga, ako želi, pokidaj ga
Učini da oseća ono što meni ovde oduzima dah
Samoćo, samoćo, samoćo
Učini mi uslugu, molim te
Učini da oseća ono što ja osećam
Samoćo, samoćo, samoćo
Učini mi uslugu, preklinjem te
I neka zna da ga obožavam
Samoćo
Samoćo, umotana u noć
Ili u jasnoću, glasno mi kažeš
Da se on neće vratiti, ni najmanje me ne tešiš
Ali govoriš istinu
Da... voli ga kao ni jednoga
Neka ne poželi da zna za ostatak sveta
Neka ne prepozna svoju porodicu
Neka bez tebe ne može da zamisli život
Neka zbog jednog poljupca trpi prezir
I neka sanja budan
Neka tvoje mrvice budu njegova radost
Neka ti na kolenima plačući zahvaljuje
Onda... samo onda
Neka zna, neka zna
Da te ima zbog mene
Da te oseća zbog mene
Samoćo, samoćo, samoćo
Učini mi uslugu, molim te
Učini da oseća ono što ja osećam
Samoćo, samoćo, samoćo
Učini mi uslugu, preklinjem te
I neka zna da ga obožavam
Samoćo, samoćo, samoćo