Kasni dvedesetosmica i nervozna gledam na sat
Kiša od mene započinje potpuno sunčan dan
U daljini se pojavljuje sećanje na jednu ljubav
Ne vidi me, hoda odsutno
Bilo je to odavno
I počela sam da se sećam
I šetela sam
Kroz svoj um i pronašla sam
Onaj čošak koji sam ti ostavila
Gde čuvam sećanja koja nisam zaboravila
Ponovo oživljavam onu noć kad smo zaboravili na druge
Nebo je postalo crveno i videli smo Sunce kako zeva
Izgubio se melju ljudima,
Pogubila sam se i ja sama
Sad je već otišla dvadesetosmica, sećanje na jedno juče
I počela sam da se sećam
I šetala sam...
Da, želim da znam, da li se i ti
Sećaš ponekad onog kafea
Gde čekam ponead ne znajući
Zašto
I šetala sam...