Љубави, не доживјех много
љубави, растанака и ноћи бурних.
Срце не предадох стотинама тела,
но, дадох га теби стотину пута,
но, дадох га теби стотину пута.
Стотину пута крхотина постадох због тебе у ноћи једној.
Стотину пута одлазим рекоше очи, но не одох никада.
Стотину пута усне викнуше, но неме остадоше.
Стотину пута пропалица , изнова због тебе постадох,
изнова због тебе постадох.
Љубави, не одох никуда,
далеко од тебе не пожељех отићи.
Ово мало што дала си чувам у срцу,
и изгарам у себи стотину пута по мало,
и изгарам у себи стотину пута по мало.
Стотину пута крхотина постадох због тебе у ноћи једној.
Стотину пута одлазим рекоше очи, но не одох никада .
Стотину пута усне викнуше, но неме остадоше.
Стотину пута пропалица, изнова због тебе постадох.
Стотину пута крхотина постадох због тебе у ноћи једној.
Стотину пута одлазим рекоше очи, но не одох никада.
Стотину пута усне викнуше, но неме остадоше.
Стотину пута пропалица, изнова због тебе постадох.