Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Moji koraci su teški, borim se kroz moje ulice
Stopala mi se mokre,
Jer ponovo nosim pogrešne cipele
Ispred kafića na uglu stoji sto, na kom smo inače uvek sedeli
Nekako drugačiji, sve je tako drugačije
Oh, vetar boli, zakopavam se u svoju jaknu
Stojim smrznut pred vratima bez plana, gde su moji ključevi
I da li bi me videla, verovatno bi mi se podsmevala
Nekako drugačije, sve je tako drugačije
Pokušavao sam tako puno to da potisnem
Ipak jednostavno ne prestaje da gori
O, istina je da mi još uvek nedostaješ
Iako je već godina prošla
I meni zapravo unutra ništa ne fali
Oo, istina je da mi još uvek nedostaješ
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Kada budilnik ujutru zazvoni, ležim ja još uvek na desnoj strani
A devojka preko puta mene stoji kao svakog dana
Pušeći po komadu
Da je naše vreme bilo lepo, vidim samo na slikama
Nekako drugačije, sve je tako drugačije
Pokušavao sam tako puno to da potisnem
Ipak jednostavno ne prestaje da gori
O, istina je da mi još uvek nedostaješ
Iako je već godina prošla
I meni zapravo unutra ništa ne fali
Oo, istina je da mi još uvek nedostaješ
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Pokušavao sam tako puno to da potisnem
Ipak jednostavno ne prestaje da gori
O, istina je da mi još uvek nedostaješ
Iako je već godina prošla
I meni zapravo unutra ništa ne fali
Oo, istina je da mi još uvek nedostaješ
Mislio sam, jedna godina je dovoljna,
da te zaboravim
Mislio sam, jedna godina je dovoljna, da te zaboravim