Ko će jednog dana reći
Da postoji smisao
Za stvari koje se tiču srca?
I ko će reči
Da ne postoji smisao?
Eduardo je otvorio oči ali nije želeo da ustane
Ležeći je pogledao koliko je sati
Dok je Monika pila konjak
Na drugom kraju grada
Kako su oboje rekli
Eduardo i Monika jednog dana su se slučajno sreli
I pričali su mnogo da bi pokušali da se upoznaju
Bio je Eduardov drug iz odeljenja koji je rekao
"Ima dobra žurka, hoćemo da se zabavimo"
Čudna žurka sa neobičnim ljudima
"Meni nije dobro, ne mogu da podnesem više alkohola"
I Monika se smejala i htela da sazna nešto više
O klincu koji je pokušavao da je impresionira
A Eduardo ošamućen samo je mislio da ide kući
"Skoro je dva, najebaću."
Eduardo i Monika su razmenili telefone
Posle toga su razgovarali i odlučili da se nađu
Eduardo je predložio bar
Ali je Monika želela da vidi Godarov film
Našli su se tako u gradskom parku
Monika je došla motorom a Eduardo biciklom
Eduardu se učinilo čudnim i bolje da ne komentariše
Ali devojka je imala ofarbanu kosu
Eduardo i Monika nisu bili ni malo slični
Ona je bila lav a on je imao 16 godina
Ona je studirala medicinu i pričala nemački
A on je još uvek išao na časove engleskog
Ona je volela Bandeiru, Bauhausa,
Van Goga, Mutante i Kajetana i Remboa
A Eduardo je voleo novele
I igrao video igrice sa svojim dedom
Ona je govorila stvari o Centralnoj visoravni
Takođe o magiji i meditaciji
A Eduardo je još uvek bio u fazonu
"škola-bioskop-klub-televizija"
I uprkos svim razlikama, odjednom
Pojavila se želja da se viđaju
I njih dvoje su se nalazili svakog dana
A ta želja je rasla, kako i treba da bude
Eduardo i Monika su išli na plivanje, fotografisali,
Išli u pozorište, na rukotvorine, i na putovanja
Monika je objašnjavala Eduardu
Stvari koje su se ticale neba, zemlje, vode i vazduha...
On je naučio da pije, pustio kosu da mu poraste
I odlučio da počne da radi
A ona je diplomirala istog meseca
Kada je on položio prijemni ispit
I oboje su proslavili zajedno
I takođe su se svađali, mnogo puta posle
I svi kažu da on dopunjuje nju i obratno
Kao pasulj i pirinač
Sagradili su kuću pre neke dve godine
Otprilike kad su stigli blizanci
Radili su dosta da bi zaradili i imali dovoljno
To je bio njihov najteži period
Eduardo i Monika su se vratili u Braziliju
I naše prijateljstvo se prepušta nostalgiji leti
Samo što za vreme ovih praznika neće putovati
Jer Eduardov sin mora na popravni
Ko će jednog dana reći
Da postoji smisao
Za stvari koje se tiču srca?
I ko će reči
Da ne postoji smisao?