Probudila sam se u tami,
nisam prestala da razmisljam o tebi,
jos uvek je tvoj otisak na mom jastuku.
Vidim tvoje lice ispred sebe,
osecam da si jos uvek ovde,
celom mom telu nedostajes.
Mogu videti tvoju senku na mesecini,
kada te moja uspomena obasja.
Vec su istrosene sve reci,
ono sto ostaje izmedju tebe i mene, nije dovoljno srcu.
Iz mojih grudi cuje se tvoja uspomena,
sve sto je ostalo od nas su odjeci ljubavi...
Gubim razum,
obracas mi se u bilo kojoj pesmi,
tvoje ime je u svakoj reci.
Tako si blizu i tako daleko,
drzim te samo za odraz, gubim te.
Vec su istrosene sve reci...
Cuju se vise i svaki put jos vise.
Cuju se toliko i ne mogu da se naviknem.
Vec su istrosene sve reci...