Echoes [Serbian translation]

Iznad zemlje albatros

Visi nepomican u vazduhu

I duboko ispod kotrljajucih talasa

U lavirintima koralnih pecina

Odjek dalekog vremena

Dolazi masuci preko peska

I sve je zeleno i podmorsko

I niko nas nije zvao na kopno

I niko ne zna gde i zasto

Nesto izaziva i nesto pokusava

I pocinje da se penje ka svetlosti

Stranci prelaze ulicu

Slucajno se dva odvojena pogleda srecu

I ja sam ti i ono sto vidim sam ja

I da li da te uzmem za ruku

I sprovedem te kroz zemlju

I pomognem sebi da razumem najbolje sto mogu

I niko nas ne zove da produzimo

I niko ne obara nase oci

I niko ne govori i niko ne pokusava

I niko ne leti oko sunca

Bez oblaka svakog dana padas na moje budne oci

Izazivajuci i pozivajuci me da ustanem

I kroz prozor na zidu

Dolazis strujeci na krilima svetlosti

Milioni svetlih ambasadora jutra

I niko mi ne peva uspavanke

I niko me ne tera da zatvorim oci

I zato otvaram prozore sirom

I zovem te preko celog neba.