Είναι κάτι λαϊκά [Eínai káti laïká] [Serbian translation]

Sreda veče i samoća me lagano obuzima

Bol je cigara i ja je polako pućkam

Muzika se žali kroz zvučnike

Moja iluzija… Ti si u njoj takođe

Ako si me ikada barem malo volela, duboko u sebi

Samo dođi, ali stvarno

Izdržao sam kraj, ali nisam od kamena

I tako, povremeno, prolijem suze na zvuk laike*

To je neka laika sa nekim stihovima

Od nje mi gori srce i lome se zidovi

Reč po reč, ove pesme su ti rekle moju tugu

Jer si odabrala da živiš bez mene

To je neka laika koju čujem na radiju

I osećam se kao da umirem

I odjednom osećam kako me srce boli

Kao da su ove pesme pisane za nas, što živimo razdvojeno

Monastiraki, pa onda Anafiotika...

Tuga se probudila među ugašenim svetlima

I kako u stvarnosti ne dodirujem tvoje telo

Razbacujem pepeo... u vazduh u trenutku

Ako me ne voliš sa mojim manama

Onda nemojmo više ni zdravo da kažemo jedno drugom

Moja tajna duboka osećanja

Ja ću da ti prenesem kroz laika pesme