Dva galeba bela [German translation]

Dva galeba bela u crnoj noći

letjeli morem a bura je bila

vetar ih baci na jednu stenu

a on tu osta slomljenih krila

A ona ode, ostavi njega

da čeka svoju poslednju zoru

jedino malo našo je snage

da se požali voljenom moru

Reci joj more da nju još volim

za zlu je sudbu svoju ne krivim

ah zar se tako sad ljubav deli

ja da umirem, a ona da živi

On nije hteo zoru da čeka

on nije hteo sunce da sine

s visoke stene baci se galeb

voljenom moru u plave dubine

A zivot ovaj i dalje teče

nova se zora nad morem budi

jedino istina ostaje samo

i ptice vole kao i ljudi