Nered, sve je bačeno, ma briga me
ženska ruka davno tu ne miluje
njena sjena ovdje je i ni makac odatle,
svaki kut je poznaje.
Sa kaputa kišu još otresam
i četvrtak isti je k´o svaki dan
ja bi pronašao nju zatvorenih očiju,
poznajem je po srcu.
Dva broja manja sad mi je duša,
otkad je nema u sebe ušla
ona je od mene otišla.
Moja je radost jedina bila,
dva broja manja sad su mi krila,
otkad je od mene otišla.
Dva broja manja sad mi je duša,
otkad je nema u sebe ušla
ona je od mene otišla.
Moja je radost jedina bila,
dva broja manja sad su mi krila,
otkad je od mene otišla.
Sa kaputa kišu još otresam
i četvrtak isti je k´o svaki dan
ja bi pronašao nju zatvorenih očiju,
poznajem je po srcu.
Dva broja manja sad mi je duša,
otkad je nema u sebe ušla
ona je od mene otišla.
Moja je radost jedina bila,
dva broja manja sad su mi krila,
otkad je od mene otišla.
Dva broja manja sad mi je duša,
otkad je nema u sebe ušla
ona je od mene otišla.
Moja je radost jedina bila,
dva broja manja sad su mi krila,
otkad je od mene otišla.