Твоје последње писмо,
само сам хтео да будем сам.
Стара игра,
поново један сан превише.
А онда сам угледао твоје очи,
ништа није остало као што је било,
а нешто се догодило дубоко у мени.
Дотакла си моје срце,
осетио сам то одмах,
изгубио сам се у чаролији те ноћи.
Дотакла си моје срце,
завела си ме нежно,
нисам ништа могао да учиним.
Тако добро познат
постао ми је мирис твоје коже,
а свака реч
измамила ми је сузу.
Такво море фантазије,
толико чисте нежности,
били смо као стена у олуји времена.
Дотакла си моје срце,
осетио сам то одмах,
изгубио сам се у чаролији те ноћи.
Дотакла си моје срце,
завела си ме нежно,
нисам ништа могао да учиним.
Дубоко у мојој души
нешто се догодило,
само онај који воли можда може то да разуме.
Дотакла си моје срце,
осетио сам то одмах,
изгубио сам се у чаролији те ноћи.
Дотакла си моје срце,
завела си ме нежно,
нисам ништа могао да учиним.
Не, нисам ништа могао да учиним.
(превео Гаврило Дошен)