Downbound Train [Serbian translation]

Momče ležaše na podu kafane

Ni kap više nije u nj mogla da stane

Zaspao je on snom punim groze

Vozom za pakao je sniv’o da se vozi

Krvava mašina beše znojna i vlažna

Od sumporne lampe svetlost beše snažna

Đavo mesto uglja kosti loži

Iz peći se jecaj na jecaj množi

Mašinovođa beše đavo lično

Kazan je bio pun piva poprilično

Putnici behu šareni svati

Neki od njih stranci, ostali poznati

Bogataši u srmi, prosjaci što nose prnje

Lepe mlade dame, matore kokodrnje

Dok voz prema paklu strahovito juri

Sumporni im plamen lica, ruke šuri

Prostor se širi sve više i više

Voz brže i brže radaljinu briše

Glasnije i glasnije svaki grom se čuje

Sjajnije i sjajnije munje nebo bljuje

Od toplote sve poče da se pali

Odeća je gorela, putnici vrištali

Iz daljine glas strašan se prolomi

Ha, ha, reče đavo, bližimo se domu

Putnici od bola obnevideli skroz

Moljaša đavla da zaustavi voz

Momče se probudilo s krikom bola

Mokar od znoja, od straha mrtav napola

Sred kafane na svoja kolena pade

I k’o nikad pre moliti se stade

I ne beše uzalud što se molio i plakao

Jer više nikad nije ušao u voz za pakao