Jedan piano, harmonika i kontrabas,
i želja da sjednemo i pričamo…
Atmosfera je idealna, pa tiho*
možemo našu prošlost komentirati…
Dva samca koji su na ovome svijetu,
umorni od traganja za ljubavlju,
zaustavljeni u trenutku, priznaju svoju ogorčenost
i nastoje izbjeći stvarnost...
Dva samca smo, moja prijateljice,
ne vjeruj da ćeš pronaći u meni ljubav,
skloni se od svoje nesreće i ispričaj mi svoju muku,
utopi u ovoj noći svoju bol…
Dođi, magija već počela je,
dođi, živimo iluziju,
ah dođi, noć nas zbližava…
Vidiš? Bol je već zaspala.
Dođi, noć je u žurbi,
Vidiš? Svijet je naš.
Ah dođi, probaj se nasmijati,
dođi, neka mislimo da je ovo ljubav…
Dođi, magija već počela je,
dođi, živimo iluziju,
ah dođi, noć nas zbližava…
Vidiš? Bol je već zaspala.
Gase se već i svijetla i boje,
orkestar je otišao,
bude se opet stare boli,
svijet se već opet počeo okretati...
Eh, magija je završila,
eh, idemo moja prijateljice,
noć je umrla…
Zbogom moja prijateljice,
zbogom…