Imam samo svoje godine
U rukama
Malo prijatelja i dve ili tri nevolje
I ko ih uzme ikada
Pišem bajke do pola
Iznad cveća
Koje niko nikada ne čita
I trčim brzo dok ne vidim more
Dišem polako i posle pustim da bude šta bude
Ja ne mogu više
Pevam pesme naopačke
Unutar mojih dana
Iznad velikih znaj
Ja ne mogu više
Gledam nebo koje je tamo gore
Iznad očiju mojih
Tako duplo lomljivije
Imam samo svoje godine
I do juče
Imala sam društvo
I poneki put sanjam da pipnem po licu sunce
Probudim se polako i posle pustim da bude šta bude
Ja ne mogu više
Brojim zvezde naglavačke
Ove godine moje
Za velike znaj
Ja ne mogu više
Toliko nebo ostaje na
Iznad mojih očiju
Stvari duplo...
Lomlivije...lomljivije...
Baš kao što su sada tvoje oči oh...ne
Lomljivije...zbog straha da
Da sutra uprks moru
Neće moći više da se sanja
Unutar mojih dana
Iznad velikih znaj
Ja ne mogu više
Toliko nebo ostaje na
Iznad mojih očiju
Tako duplo lomljivije
Duplo