Doppiamente fragili [Serbian translation]

Imam samo svoje godine

U rukama

Malo prijatelja i dve ili tri nevolje

I ko ih uzme ikada

Pišem bajke do pola

Iznad cveća

Koje niko nikada ne čita

I trčim brzo dok ne vidim more

Dišem polako i posle pustim da bude šta bude

Ja ne mogu više

Pevam pesme naopačke

Unutar mojih dana

Iznad velikih znaj

Ja ne mogu više

Gledam nebo koje je tamo gore

Iznad očiju mojih

Tako duplo lomljivije

Imam samo svoje godine

I do juče

Imala sam društvo

I poneki put sanjam da pipnem po licu sunce

Probudim se polako i posle pustim da bude šta bude

Ja ne mogu više

Brojim zvezde naglavačke

Ove godine moje

Za velike znaj

Ja ne mogu više

Toliko nebo ostaje na

Iznad mojih očiju

Stvari duplo...

Lomlivije...lomljivije...

Baš kao što su sada tvoje oči oh...ne

Lomljivije...zbog straha da

Da sutra uprks moru

Neće moći više da se sanja

Unutar mojih dana

Iznad velikih znaj

Ja ne mogu više

Toliko nebo ostaje na

Iznad mojih očiju

Tako duplo lomljivije

Duplo