Kada odete po gradu teško da je upoznam
ali nikad izgubiti iz vida golim okom na licu
iz tišine, bliskih i povučenih glasova
su poput grafita na zidovima dvorišta usred kolonijalnih noći
I moja baba je hrast, a ona je na putu
ona će rasti u oluji
kada rat besni da će nastaviti da peglanja
bez ikakvih mutnih suza
preko polja kukuruza.
Njene haljine su se malo povukle
odaju miris poput mora
na brodovima zime da se mora izdržati
zaljubljene žene, zaljubljene žene
Tada je još uvek na slici
ona ima broš u srcu i moj je
ona će izbrisati pogled: tako je
ako je tako ona želi da bude
neće biti nežnosti, ona neće oprostiti
ona će putovati tim kamionom
sami, sami, sami, sami, zamislite ...
zaljubljene žene,
zaljubljene žene
zaljubljene žene