Već je nedelja, barem ovde
U ovoj kući u kojoj si mi obećala
da ćeš uvek biti zauvek
Uvek deo onoga što na kraju nikada neću izgubiti
Već je nedelja i ne mogu da podnesem
Gledam u plafon i tiho pričam sam sa sobom
Tebi je uvek sve dobro
Ne primećuješ pukotine koje se formiraju u zidu
Želeo bih znati šta mi sada nedostaje
Sada kada imam sve što sam želeo
Ma ima nešto što mi i dalje nedostaje
Možda ti uzvratim želju
I gledaj ljubavi, kažem ti,
Sam sam i tužan, shvataš li?
A ti odgovaraš: Čekaj, posle mesec dana
sam smršala, zar se ne vidi?
Ja: Da, možda se malo vidi,
ali se osećam prazno, šta se dešava?
Ti nastavljaš da govoriš kako si srećna
A ja nastavljam da idem postiđen.
Ne, nisi više deo ovoga što imam
Ne, nisi više deo ovoga što imam
Već je nedelja i upravo sam se probudio
Čujem te kako pričaš sa drugaricama smejući se
Pokušavam da zovem Alesandra iz kreveta
Ali je baš rano i telefon mu je ugašen
Sad je vreme za ručak a ja ustajem iz kreveta
Tu je mačak, možda on zna šta osećam
Ti u žurbi izlaziš iz kupatila
i kažeš: Večeras pica, moja sestra se vraća
Želeo bih znati šta mi sada nedostaje
Sada kada imam sve što sam želeo
Ma ima nešto što mi i dalje nedostaje
Možda ti uzvratim želju
I gledaj ljubavi, kažem ti,
Sam sam i tužan, shvataš li?
A ti odgovaraš: Čekaj, posle mesec dana
sam smršala, zar se ne vidi?
Ja: Da, možda se malo vidi,
ali se osećam prazno, šta se dešava?
Ti nastavljaš da govoriš kako si srećna
A ja nastavljam da idem postiđen.
Ne, nisi više deo ovoga što imam
O ne, nisi više deo ovoga što imam