Kuda stalno bežiš pred njom?
I zašto misliš da je to tvoj srdačni neprijatelj?
Ona, poput vernog psa, za kućnim pragom čeka,
da bi joj se vraćao s najdaljih puteva.
Nevoljena, nepotrebna,
tako lako može da je zameni bilo ko,
ali, kada strah ne da zaspati,
ona jedina pokraj tebe stražari kroz besanu noć.
To je ona, lagodna sestra,
tvoj anđeo tišine, tvoja senka,
spokojna luka i pučina,
ona je ogledalo, vrelo i san.
To je ona, tvoja samoća,
njenu adresu jedino ti znaš.
Ostaće s tobom do konca,
ona je sve, sve što imaš.
U labirintu tog sveta,
u njegovom ludilu i okrutnim igrama s nama,
lako se izgubiti, lako prodati đavlu dušu,
za svakim uglom vreba strah.
Šta tražiš u vrevi, u gužvi?
Ko te posluša, daje ruku u teškom momentu?
Ko te uteši, ko razgreši, ko razume?
Samo samoća, veruj joj.
To je ona, bliža nego misliš,
njenu adresu jedino ti znaš,
ostaće s tobom do konca,
ona je sve, sve što imaš.
Bez nje si putnik
koji se izgubio u šumi puteva.
Ona će da te nađe na koncu sveta
da bi se mogao vratiti sebi.
To je ona, tvoja samoća,
tvoj anđeo tišine, tvoja senka,
mirna luka i pučina,
ona je ogledalo, vrelo i san.