Ti još uvijek znaš branit’ me k’o lud
kad o meni svašta govore,
za svaku tešku riječ,
ti bit ćeš prijeki sud
da meni nikad loše ne bude.
Tu jednu mušku suzu,
ponijet’ ću na duši.
K’o kamen bit’ ću ja,
znam što noćima me guši.
Samo okreni se i idi,
nek’ niko ne vidi
koliko značiš mi.
Još se porežem
na tvoje dodire od stakla.
Nikada se ja
iz tvog srca nisam makla.
I još branim te,
a znam da istina je takva.
Ja nisam živa,
od kad tvoja me je ruka dotakla.
Tvoja me je ruka dotakla…