Постоји једна земља
Са дуплим срцем
Мрзи и воли
И пати када отвари
Две ране, дупли бол...
Луди анђели
Плачу тражећи Бога
Убијају и умиру
И ова је прича...
Био је срећан мушкарац
Са чврстим и нежним рукама,
Ја његов пун месец,
Његово море напуњено сновима.
Живи,
Савршени,
Уједињени,
Крв и месо.
Време рата
Врисци слободе
И глад која нам је сиромашнима дала
Црно млеко и мрвице хлеба.
Сенке на вратима
Са челичним погледима
Пронашли су мог мушкарца
И одвели су га веома далеко.
Сама,
Без страха,
Са бесом,
Још увек га чекам...
Трчала сам, плакала сам, преклињала сам за њега,
За њега, патила сам, викала сам, да не,
Да не, да не, не знам зашто?
Зашто? Зашто сам изгубила своју љубав?
Трчала сам, плакала сам, преклињала сам за њега,
За њега, патила сам, викала сам, да не,
Да не, да не, не знам зашто?
Од ноћи до јутра,
Од врата до прозора,
Чекам га,
Увек, увек, увек, увек ћу чекати...
Чак и ако угасе зоре
И дају нам тамне сате,
Не заборављам га,
Никада, никада нећу заборавити.
Био је срећан мушкарац
Са чврстим и нежним рукама,
Ја његов пун месец,
Његово море напуњено сновима.
Сама
Оххх,
Увек ћу живети сама,
Оххх,
Никада више нећу имати страх
Оххх,
Болна и са бесом,
Још увек га чекам,
Увек ћу живети сама.
Сама!!!