Dispara Lentamente [Serbian translation]

Јутро без говорне поште,

Осмех људи,

Киша, случајни пријатељи,

Који неће бити сутра.

Твоје име које се појављује у другом гласу,

Позив на чекању,

Подивљали коњ који само жели да побегне,

Зенице дрхте прикривајући истину,

Твоја претња у мојој глави,

Још једна и остављам је са тобом.

И ти који имаш упаљену ватру у мојим грудима,

Колико пута сам себи рекла:

"Ми смо изгубљена битка".

И ја, који сам крив за све твоје страхове,

И истовремено онај који те испуњава сновима,

Не успевам да излечим рану.

Ти и ја, и ти...

Пуцај полако, срце,

Зар не видиш да имам страх?

Пуцај, али погоди, молим те,

Ако више не остаје ништа.

Пуцај када желиш, срце

Твоје уобичајене речи,

Не остаје ништа скривено што не знаш о мени,

Знаш савршено где ме можеш ранити,

Прети ми у твојој глави,

Ако ме волиш, не враћај ми се.

И ти који имаш упаљену ватру у мојим грудима,

Колико пута сам себи рекла:

"Ми смо изгубљена битка".

И ја, који сам крив за све твоје страхове,

И истовремено онај који те испуњава сновима,

Не успевам да излечим рану.

Ти и ја, и ти..

Како је тужно што се волимо

И немамо избора,

Троше се покушаји и живот.

Само знам да постоји тренутак

Где ноћ и дан

Се стапају, осећају се и поезија су.

И ти губиш разум тражећи твоје место,

Гледај ме, ја нисам твој непријатељ,

Убиј ме како знаш то да урадиш.

И ја покушавам да будем слободна и не успевам,

Ако ме нападнеш, не знам шта бих рекла,

Ако ме волиш, немој то урадити поново.

И ти и ја, и ти...

Са погледом обореним на под,

Да те разумем можда никада нисам знао,

Бол се осликава на облацима.

И сада када додирујемо дно,

Телефон је занемео у пламену,

Твоја успомена улази у мој кревет.