[Kvazimodo]:
Bože, kako je svet nepravedan
On tako lep, a ja tako ružan
Ja bih ti dao Mesec
Ti me ne bi volela
A on, ne učinivši ni jedan pokret
Bez ijedne reči, bez jednog pogleda
Stavio je nežnost
Duboko u tvoje krupne, crne oči
Ti ćeš mu dati svoje telo
Verovaćeš njegovim zavetima
Ti ćeš voleti njegovu spoljašnjost
Nećeš videti čega ima iznutra
Bože, kako je svet nepravedan
On gospodin, a ja bitanga
On će ti dati Mesec
Tebi koja nisi ništa tražila
Bože kako je svet nepravedan
Voli svog lepog konjanika
Saten tvoje smeđe kože
Nije za bosonoge
Moja ružnoća je uvreda
Tvojoj smeloj lepoti
Greška prirode
Koja mi nije bila naklonjena
Bože, kako je svet nepravedan
Naša lutrija nije njihova
Mi nemamo sreće
Ali oni, imaju li oni onda srce?
Oni su rođeni
Da vode ljubav, i rat
Ali mi jadni na zemlji
Naš život je mnogo lepši
A na čijoj strani je Bog
Onih koji su predmet obožavanja
Ili ipak na strani onih
Koji mu se mole jutrom i večeri
Taj Isus koga obožavamo
Da li su mu uvek draži bili
Kraljevi mudraci sa svojim zlatom
Ili mi drugi, jadni pastiri
Bože, kako je život okrutan
Za dva srca koja se traže
Ja tako ružan
A ti, tako lepa
Kako bi mogla
Da me voliš