Dieser eine Wunsch [Bosnian translation]

Brate ovo će biti moje posljednje pismo.

Ja ga pišem samo za tebe.

I ti čitaš u svakom stihu kako me pogađa.

Ništa nije za vječnost.

I dalje se pitam zašto je Bog.

Te uzeo iz mog života prerano.

Hiljadu pitanja zabrinjava me svaki dan.

Prijekori,koji mi svaku noć uzimaju san.

Kunem se,ne mogu više.

Čovječe,i nadam se da razumiješ šta osjećam.

Molim te osuši moje suze.

Ja pišem iz dubine i tvoja je fotograija odmah pored moga kreveta.

Svake noći zapalim svijeću.

Ja nisam tip koji svaki dan govori molitve.

Ali to se promjeni kada shvatiš koliko je život kratak.

Ja se kunem,ja i daljem čujem tvoj osmijeh.

Tada sam često govorio da su mi tvoje grimase dosadne.

Sranje Ja sam tako sjeban(tužan).

Nedostaješ mi,moji prsti klize preko tvoga lica na fotografiji.

Kada bi mi Bog mogao samo ispuniti samo ovu jednu želju.

Da te vidim još jednom(Ili da ga vidim još jednom).

Da vidi moje suze,sranje mi smo gotovi.

Kako bih te rado još jednom zagrlio.

Ja ne mogu to da stojim ispred tvoga groba.

Ako Bože možeš da mi ispuniš samo jedno želju.

Da te vidim još jednom(Ili da ga vidim još jednom).

Možeš li vidjeti moje suze,kako se upravo borim.

Kako bih te rado još jednom zagrlio.

Ne mogu ne želim da te vidim u kovčegu.

Tvoja sahrana,najgori dan u mom životu.

Svijeće su svuda okolo.

I tvoja majka,tako mi je bilo žao.

Ona je tako jako plakala,tvoj otac uzeo je u nju u svoje naručije.

I tvoja mala sestra,ona još ništa ne zna.

Ali tvoj stariji brat,njegovo lice je blijedo.

Bilo je toliko ljudi koje nisam ni znao.

Tvoje tetke,rođaci i poznanici su došli.

Da li shvaćaš koliko nam nedostaješ,reci mi da li osjećaš bol.

Možeš li vidjeti nas momke koje smo u žalosti.

I vjeruj mi mi se ne zabavljamo više toliko.

Tako nam je prošla volja da naveče stojimo.

Dan ne prođe a da ne pomislim na tebe.

Izgubio sam prijatelja i a ne sugrađanina.

Nedostaješ mi i nadam se da me možeš vidjeti odozgo.

Budim se okupan u znoju.

Da,opet ovaj san,obojica sjedimo na kauču.

Pogledao si me zadovoljno onda smo nakon toga otišli van.

Na šetnju ali sve je bilo sivo.

Odjednom ne mogu vidjeti,sunce se nije moglo vidjeti.

Ti si me pitao mnogo puta,da li naši momci stoje kraj kovčega.

Bijelo cvijeće i nebo je obojeno u cijan.

Možda nisam bio tako puno udaljen do raja.

Stvarno,htio sam ti reći mnogo toga,ali nisam mogao.

Zato sam napisao ovu pjesmu za tebe.

Čuješ li me.

Čuješ li me da stojim na groblju.

Možeš li me čuti kroz ovaj stakleni zid.

Kunem se ja nisam ostavio te.

Ne ti nisi bio sam.

Izgledao si kao anđeo,tvoje je lice bilo slobodno.

Bezbrižno,bez bola,tako mi previše nedostaješ.

To postaje previše.